Rendulićeva, inače iz hrvatskog Gospića, bila je te 2010. godine u poseti svojoj baki u jednom selu u blizini Tuzle. Salihovića je upoznala na lokalnoj pijaci, a zavela ga je, kaže, tako što je tik ispred njega namerno ispustila flašu mleka ne bi li je primetio.
Dan kasnije, imali su prvi sastanak, a sedam dana kasnije i "zvanično" su postali par.
Novembra 2010, preselili su se u Srebrenicu na plac Almirove majke na kome im je nemačka humanitarna agencija "Habitat for Humaniti" izgradila kuću.
Pre sedam meseci postali su ponosni roditelji malog Jusufa i kažu da, za sada, ne planiraju drugo dete, ali samo zbog ekonomske krize.
Amir i Dušica žive potpuno skromno, on je kosač trave za firme i lokalne penzionere i zaradi oko 75 dolara mesečno. Od humanitarne organizacije dobijaju osnovne životne namirnice, kao što su brašno, šećer, ulje, a nedavno su dobili 10 ovaca i 14 kokošaka.
Dušica priznaje: "Jesmo siromašni, ali smo srećni, a imamo i podršku naših porodica."
Njen jedini san je da se venča u beloj venčanici.
Njihovo zajedništvo i sreću, međutim, ne odobravaju svi u Srebrenčani, a jedna od njih je i Šefika Halilović (47) koja kaže da bi ona, ukoliko bi njen sin doveo Srpkinju, rekla: "U redu, živi s njom, ali ne pod mojim krovom."
Ona, doduše, priznaje da bi sinu to rekla i u slučaju da se oženi Kanađankom, a kao opravdanje navodi da je tokom rata izgubila muža i još 14 članova šire porodice.
Dušica, pak, ne haje za mišljenje Srebrenčana i u udaji za muslimana vidi prednost.
"Kao hrišćanka, uvek sam volela Božić, zbog kolača i poklona, ali i muslimanski praznici znaju biti predivni", kaže ona dodajući da najviše uživa u bajramskoj baklavi.
U Srebrenici danas živi skoro 12.000 stanovnika, od kojih je polovina Bošnjaka.
No comments:
Post a Comment