Postoji li slobodna volja?

Savremena nauka o nervnom sistemu nam definitvno menja način na koji promišljamo o sebi. Ljudima je jako teško da shvate ideju da je naše namerno, voljno ponašanje rezultat fizičkog sistema, tj. mozga. Ukoliko fizički procesi već određuju našu aktivnost, kako tu onda može biti slobodne volje? Kako onda možemo biti odgovorni za sopstveno ponašanje? Zar ne možemo jednostavno da kažemo: „moj mozak me je naterao da to uradim“? 

Dokaze o nepostojanju slobodne volje je teško ignorisati. U klasičnom eksperimntu iz 1982, psiholog Bendžamin Libet sa Univerziteta Kalifornija u San Francisku, zamolio je ispitanike da sede neko vreme i da u jednom trenutku, kada oni to žele, pomere prst. Prema snimcima aktivnosti mozga, Libet je registrovao signal – ono što je nazvao potencijal spremnosti, koji se zapravo javio nekoliko desetina sekunde pre nego što su ispitanici prijavili da žele da pomere prst. 

Dakle, njihov mozak je bio spreman i pre nego što su ispitanici bili svesni toga, iz čega, prema Libetu, logično sledi da slobodna volja ne postoji. Dugo potom, čak i oni koji su kritikovali rad profesora Libeta, nisu pokušavali da opovrgnu tu tvrdnju: da je potencijal spremnosti zapis plana mozga o spremnosti na reagovanje.