Kako izračunati sreću?

Šta je sreća? Nemački list “Frankfurter Allgemeine Zeitung” je u svom članku sažeo na hiljade naučnih istraživanja o sreći. Njihovi rezultati ne čine sve srećnim, ali svakako mogu dobro zabaviti.

Iako nam se čini da se trenuci sreće uopšte ne mogu meriti, međutim, poseta veb-stranici Ruuta Venhovena, profesora na Univerzitetu Erasmus iz Roterdama daje utisak kako naučnici gotovo da ne rade ništa drugo. 

U svojoj bazi "World Database of Happiness" (Svetska baza podataka sreće) ovaj profesor čuva čak 6.896 naučnih članaka o sreći i rezultate 1.440 studija o sreći. 

Rezultati tih studija ozbiljnih naučnika u uglednim institucijama, nisu baš uvek "otkriće Amerike". 

Tako novinar lista “Frankfurter Allgemeine Zeitung” Jan Grosarth podseća na istraživanje Easterlin iz 1974. koje je utvrdilo kako, kad neka bogata zemlja postane još bogatija, njeni stanovnici ne postaju srećniji. 

U Švajcarskoj je to drugačije, rezultat je istraživanja Frejaa i Stucera iz 2000. koji su utvrdili kako tamo sreća raste kako raste i prihod. U Rusiji samo oni srećni postaju i imućni (Graham i drugi, 2004.), a u Kirgistanu su od uvođenja tržišne ekonomije stanovnici postali srećniji, osim onih koji su razvedeni (Namazie, Sanfey, 1999.) 

Inflacija + nezaposlenost = nesreća 

I drugi elementi podstiču sreću: tako je Abdel-Khalek 2006. u istraživanju utvrdio kako su muslimani srećniji, a Wolfers je 2009. otkrio kako žene, sve od 1970. postaju sve nesrećnije. Zagađivanje vazduha čini ljude nesrećnima (Welsch, 2006.), a visoke temperature povećavaju sreću (Rehdanz, Maddison 2003.) 

Političku desnicu najviše rastužuje inflacija, a levicu stopa nezaposlenosti (Tella, MacCulloch, 2005.). 

Uopšte, ova dva ekonomska pokazatelja - nezaposlenost i inflacija - ekonomista Arthura Okuna navela su da ih jednostavno sabere i tako stvori tablicu (ne)srećnih zemalja. 

Na samo čelo su tako došli Sejšeli i Bruneji, a dno lestvice zemalja ekonomskih nevolja onda čine Venecuela, Makedonija i Bosna i Hercegovina. 

Drugi naučnici, poput bivšeg glavnog ekonomiste za pitanje razvoja Svetske banke Hermana Dalya, ukazuju kako ipak nije sve u materijalnoj sreći, nego u njegovom "Happy Planet Index" (Indeks srećnog planeta). 

On povezuje osećaj zadovoljstva stanovnika sa (zlo)upotrebom prirodnih resursa naše prirodne sredine. Na taj način su na prvo mesto izbile zemlje poput Kostarike, Dominikanske Republike i Jamajke, razvijene zemlje su negde na sredini, a na dnu su zemlje poput Bocvane, Tanzanije i Zimbabvea. 

Koliko je zapravo potrebno za sreću? 

Kvadratura kruga na plaži pod palmama 

Ako se uporede sva istraživanja o sreći, prilično je očigledno kako među naučnicima ne postoji sloga ni oko pitanja, šta čini ljude srećnima, ni kako se to uopšte može izmeriti. 

Sreća i zadovoljstvo imaju mnogo svojih oblika: uspeh, ispunjenje, osvajanje, čežnja, zadovoljstvo, potvrđivanje, ljubav... Pojedini istraživači misle da je dovoljno meriti moždane talase, neki se pouzdaju u ekonomske pokazatelje, nekima su dovoljne ankete... 

Mnoge studije ukazuju kako je "sreća" previše složen problem i kako su potrebni još složeniji instrumenti čak i da bi se izmerilo nešto tako jednostavno kao sreća dok se pleše pod palmama na obali mora. 

Uopšte, stiče se utisak kako su i ozbiljne svetske organizacije pitanje sreće shvatile - smrtno ozbiljno. 

Ovih nedelja se o sreći raspravlja i u Ujedinjenim nacijama, Evropska unija već godinama kao jedan od svojih ciljeva postavlja povećanje "osećanja zadovoljstva", a i nemačka vlada zove u pomoć stručnjake koji bi trebalo da pomognu u utvrđivanju "alternativnih indikatora blagostanja". 

S druge strane, neke studije tvrde kako previše izbora u životu samo zbunjuje građane i kako su sigurnost i osećaj zajedništva ono najvažnije što pridonosi sreći. 

Ako je to zaista najvažnije, onda ne iznenađuje lista tako nastalog "Global Happiness Indexa" gde se na prvim mestima guraju Kina, Severna Koreja i Kuba, dok su Sjedinjene Američke Države na samom dnu. 

Foto: graur razvan ionut / FreeDigitalPhotos.net